NERV

Информация о пользователе

Привет, Гость! Войдите или зарегистрируйтесь.


Вы здесь » NERV » Стартовый стол » Halkegenia Online v1.0


Halkegenia Online v1.0

Сообщений 181 страница 190 из 1588

181

>The way her shirt clung didn't hurt either.
Буквальный перевод "То, как её рубашка облегала (её фигуру), тоже не мешало"
Если пытаться сформулировать по-русски, то у меня получается- "Её облегающая рубашка усиливала впечатление"

>In more ways than one
Буквально: Более чем одним путем
Т.е. было бы несколько причин впечатлиться, каждая вполне самодостаточна.

+1

182

permeakra написал(а):

>In more ways than one
Буквально: Более чем одним путем
Т.е. было бы несколько причин впечатлиться, каждая вполне самодостаточна.

Причем мне кажется тут подразумевается то, что Гиш в папочку. В смысле впечатлится и девушкой и умениями девушки. Причем это "подразумевается" настолько очевидно, что Гиш благоразумно промолчал.

+1

183

permeakra
al103
Спасибо, учтём!

Ииии... Брачные игры высших приматов продолжаются!

Свернутый текст

Guiche blinked a few times, this was . . . new. He'd lost count of the number of times that a girl had flown into a rage at him. Or that he had been called out by his fellow students for his behavior. But he had never received this look of simple disappointment. No, not from a girl anyways. It was quite disconcerting.

"Well . . . That is to say . . . " Guiche struggled to offer an explanation before falling back on his old standby, rush in and hope for the best! "I was simply admiring your beauty. From the moment I saw you, you captured my heart and . . ."

"I captured your heart?" Midori asked. "Really? What about that girl you were talking about over dinner last night? What was her name? Monmon?"

"Montmorency?" Guiche offered weakly, "You were listening?"

"You wouldn't shut up after you'd had a little to drink." The swordswoman said coolly as she brushed aside a stray strand of hair. "It sounded to me like she's your girlfriend."

Guiche thought quickly, drat, this was always a difficult question to defuse. This was why he tended to stick to the first years and trysts whilst on vacation. But he had dealt with this before. "You misunderstand! Montmorency is a dear acquaintance and our hearts are tied by much affection. But in romance, she has never held my attentions as you. No girl has!"

"How many girls have you done this with?" Midori asked with a bite of steel in her voice.

"N-none, I swear." Guiche lied trying to think quickly, it appeared he had already lost this round, he had botched things from the start. But he had recovered from worse! "Forgive me Miss Midori. Perhaps I have been too forward, but that is only because I am certain that this is love at first site! I've never before been stricken with a girl the way I am with you at this very moment!"

Midori starred, hair blowing in the breeze. Her expression softened. So his last hand had worked! Then why did she look so sad? Midori shook her head slowly. "Guiche . . . you . . . sicken me."

"W-what?" Guiche stuttered. It was a familiar insult, but never had it been delivered so calmly.

"You can't play with people's hearts like this." Midori said softly. "It's not a game for everyone."

Guiche's expression soured, it seemed he really was found out, and with that came a flush of embarrassment. "What are you implying? What's wrong with making it a game?"

If precautions were taken, nobody would get hurt. It wasn't like the girl's didn't know what was going on. He wasn't that good a liar after all. They had to convince themselves for the most part. They had to play along. Didn't they?

Finally, a spark of anger flashed across Midori's face. "I am saying that you can't treat love like its a game. If you do, it will rot something that should be very precious. I can't respect a person who whores himself like that!"

Guiche was left speechless. 'Whore himself?' He felt a hint of anger rising to meet Midori's own but even before memories of her skill stopped him, the look in her eyes gave him pause.

"And what would some savage bastard girl know about love?!" Guiche spat. She couldn't be much older than himself. Really, what right did she have talking down to him like that?

And then, again to his surprise, Midori turned back to the clouds, her expression growing melancholic. A closed hand came to rest against her chest, hovering over her heart. It was like she had forgotten he was there entirely. "Its not a game." She said so softly the words were almost lost. "The bonds between people, they are the only thing we have to put our faith in. Don't . . . cheapen them like that."

Guiche's breathing slowed and he blinked rapidly as he tried to understand. Guiche wanted to kick himself, there surely had been signs. As often as he had pursued girls, he had never knowingly attempted to woo one who was already taken. Aside from the obvious risk of scandal, a girl selecting a suitor was a clear signal that she had bowed out from the 'game'.

"Your heart . . . It already belongs to someone, doesn't it? A lover?"

"A spouse." Midori confessed.

Already wed? Not unusual for a girl of childbearing age, but then if she was married, what business did Midori have as a soldier? Surely she should be elsewhere seeing to a home and a family. But that didn't excuse his own behavior towards another man's wife.

"Miss Midori, please accept my apologies, I've been a bit of a heel it seems." Guiche said awkwardly, he wasn't used to admitting fault like so.

Midori gave another small shrug. "It's okay." She said. "I went too far as well. You're a guy after all." Guiche was left confused by the hint of sympathy in her voice. "Just, please . . . stop this. My mission is going to be hard enough without dealing with you making a fool of yourself."

Guiche began to make a reply when the sound of approaching footsteps reached him. "Good. You're both here." Viscount Wardes said. The Captain of the Griffin Knight glanced between his two companions. "Am I . . . interrupting something?"

"Nothing." The swordswoman said quickly.

Guiche simply shook his head in agreement. He sparred Midori one more glance, but that pained look had disappeared completely. She was now leaning against the railing, calmly regarding the Viscount.

Wardes gave the two an odd look. "Very well . . . I was speaking with the Captain a moment ago. He says that we should reach York by late evening, the winds permitting. We'll have to hold for inspection once we reach the Port. Reconquista has been strengthening their security in the past weeks."

"Will it be a problem?" Midori asked.

The Viscount waved a dismissive hand. "We have nothing to hide. Nothing that can't be disposed of if necessary. Once we're in York, we'll have to wait for the horses and my Griffin to be offloaded. We may want to stay in the city until morning."

"More waiting?" Midori asked with another flash of anger. Patience seemed to be the only virtue that she often lacked.

The viscount pulled down on the brim of his hat. "We could always depart immediately. But the roads beyond the city are treacherous, filled with bandits and rogue mercenaries."

"We can handle those." Midori offered, hand brushing against the hilt of her sword.

"Perhaps. But we won't be able to handle the attention it will draw." The Viscount explained. "There will be no help for us once we are on Albion. More than ever, we will need to rely on one another to see our respective missions through."

Guiche felt his palms growing sweaty in anticipation. The Isle of Albion. Their mission, and the danger inherent in it, would truly begin once they made landfall. Looking at his companions this revelation seemed to bother neither in the least. In fact, Miss Midori's mood seemed much improved by the idea.

"Then I'll just have to defer to your wisdom, Viscount." Midori said calmly.

"Time is of the essence." Wardes offered, "But so is discretion. We do ourselves no favors taking unnecessary risks. And from the news I've heard, Reconquista is not yet prepared to move on Newcastle en mass. The Fortress will still stand and the Royalists will still be there in another day's time."

Midori nodded and said nothing more. The skies were growing dark, the evening sky tinging a pale dim blue as the sun sank beneath the horizon. But there was still enough light to see by. And through the clouds ahead, the darkness began to grow deeper. Guiche squinted, at his side, Midori moved towards the bow of the ship, climbing up on part of the rigging despite the protests of the crew. A shadowy shape was emerging from the cloud banks, taking on depth and substance as it stretched off for as far as the eye could see in either direction.

Guiche licked his lips. He'd never seen the floating continent before, not in person. Even in the waning light he had no words to describe it. It was like looking edge on at the end of the world, tall cliffs shrouded in an endless curtain of mist that spilled down towards the sea below. From this vantage, it might seem that Albion was not a floating continent, but rather the top of some tremendous plateau.

There were whistles and calls of 'land ho!' from the men on duty and the ship's Captain began to shout orders to the deck hands, turning the ship North so that they might come in over the gently sloping low lands on their approach to York.

"Miss, Miss you need to get down from there!" The Captain called. "Blast it girl! We have to bring in those sails. Do you want to get knocked off!"

So softly that Guiche had to strain to hear, Midori spoke. "That's it. Isn't it?"

"Indeed." Viscount Wardes said. "Albion. The White Isle."

Гиш заморгал. Ну вот и всё… Опять. Он потерял счёт тому, сколько раз девушки на него гневались. Или однокурсники выговаривали ему за его поведение. Но… Он никогда не видел простого разочарования. Уж точно не от девушки. Это было довольно неприятно.
— Ну… То есть… — Гиш изо всех сил пытался объясниться, стремясь вернуться к начальной позиции, укрепиться там и надеяться на лучшее. — Я просто восхищался вашей красотой. С того момента, как я вас увидел, вы покорили моё седце, и я!..
— Я покорила ваше сердце? — спросила Мидори. — Правда? А что насчёт той девушки, о которой вы говорили вчера за ужином? Как её звали? Монмон?
— Монморанси… — произнёс Гиш слабым голосом. —  Вы слушали?
— После того, как вы выпили — вас было не заткнуть, — холодно сказала фехтовальщица, откинув выбившуюся прядь волос. — Мне показалось, что она — ваша девушка.
Гиш быстро думал — чёрт возьми, этот вопрос всегда было трудно решить! Вот почему он, как правило, старался заводить интрижки во время каникул. Но он уже имел дело с этим раньше.
— Вы неправильно поняли! Монморанси — мой хорошая знакомая, и наши сердца связаны взаимной приязнью. Но она никогда не привлекала меня в романтическом смысле, в отличие от вас! Ни одна девушка!..
— И скольким девушкам вы говорили подобное? — спросила Мидори с нотками стали в голосе.
— Ни одной, клянусь! — соврал Гиш, пытаясь быстро что-нибудь придумать, похоже, он уже проиграл этот раунд, испортив всё с самого начала. Но он выходил и из худших ситуаций! — Простите меня, мисс Мидори. Возможно, я был слишком напористым, но это только потому, что я уверен, что это любовь с первого взгляда! Ни к одной девушке я не испытывал подобных чувств!
Мидори смотрела на него, её волосы развевались на ветру. Напряжённое лицо постепенно расслабилось. Фух, его последняя попытка сработала! Но тогда почему она выглядит такой грустной?
Мечница медленно покачала головой.
— Гиш… Вы… Отвратительны.
— Ч-что?
Гиш заикался. Оскорбление было знакомо, но его ещё ни разу не произносили так спокойно.
— Вы не можете так играть с сердцами людей, — мягко сказала Мидори. — Это игра не для всех.
Лица Гиша омрачилось, казалось, что он действительно был обнаружен, и вместе с этим пришла волна замешательства.
it seemed he really was found out
— Что вы имеете в виду? Что плохого в том, чтобы сделать это игрой?
Если принять меры предосторожности — никто не пострадает. Не то чтобы обычно девушки не понимали, что происходит. В конце концов, он не был таким уж хорошим лжецом. По большей части они подыгрывали. Не так ли?
На лице Мидори вспыхнула искра гнева.
— Я говорю, что нельзя относиться к любви как к игре. Если будете так поступать — то, что должно быть драгоценностью, превратится в пыль. Я не могу уважать настолько развратного человека!»
Гиш потерял дар речи. «Настолько развратного»? Он почувствовал, как в нём нарастает ответный гнев, но выражение её глаз остановило его ещё до того, как он вспомнил о её навыках.
— Да что может знать о любви какая-то незаконнорожденная?! — выплюнул Гиш.
Она не могла быть намного старше его. В самом деле, какое право она имеет говорить с ним свысока?!
А затем, к его удивлению, Мидори снова повернулась к облакам, снова погрузившись в меланхолию. Сжатая в кулачок кисть легла на грудь, напротив сердца.Она как будто совсем забыла, что он здесь.
— Это не игра, — слова были столь тихими, что он едва услышал.  — Связи между людьми — это единственное, во что мы должны верить. Не… не обесценивайте их таким образом.
Дыхание Гиша замедлилось, и он быстро моргнул, внезапно поняв. Ему захотелось пнуть себя — ну ведь были же признаки. Он часто осаждал девушек — но он никогда сознательно не пытался ухаживать за теми, кого уже “заняли”. Помимо очевидного риска скандала, выбор девушкой жениха был явным сигналом того, что она вышла из «игры».
— Ваше сердце… Оно уже кому-то принадлежит, не так ли? Возлюбленный?
— Супруг, — призналась Мидори.
Уже замужем? Нет, её возраст был вполне детородным, и замужество для дворянки её лет было вполне обычным делом, но если она в браке — то почему занимается солдатским ремеслом? Конечно она должна быть в другом месте, заботясь о доме и семье. Но это не оправдывало его поведения по отношению к чужой жене.
— Мисс* Мидори, пожалуйста, примите мои извинения. кажется, я был немного каблуком. —  неловко произнёс Гиш. Ему было весьма непривычно признавать вину.
I've been a bit of a heel it seems
Мидори ещё раз пожала плечами.
— Все нормально. Я тоже зашла слишком далеко. В конце концов, вы же парень. —  Намёк на сочувствие в её голосе сбил Гиша с толку. — Просто, пожалуйста... прекратите это. Моя миссия будет достаточно сложной, и без того, чтобы иметь дело с вами в настолько глупых ситуациях.
Гиш начал было отвечать, когда до него донеслись приближающиеся шаги.
— Хорошо, вы оба здесь, — сказал виконт Вард. Капитан грифоньих рыцарей взглянул на своих товарищей. — Я… чему-то помешал?
Гиш просто отрицательно покачал головой. Он ещё раз взглянул на Мидори, но её печальное выражение полностью пропало. Теперь она прислонилась к перилам, спокойно глядя на виконта.
Вард окинул их странным взглядом.
— Очень хорошо… Я разговаривал с капитаном минуту назад. Он сказал, что мы должны прибыть в Йорк поздно вечером, если позволит ветер. Реконкиста последнее время усилила безопасность.
— Будет ли это проблемой? — спросила Мидори.
Виконт снисходительно махнул рукой:
— Нам нечего скрывать. Ничего такого, от чего нельзя избавиться в случае необходимости. Как только мы окажемся в Йорке —  нам придётся подождать, пока лошадей и моего грифона выгрузят. Возможно, стоит переночевать в городе.
— Снова ждать? — гневно спросила Мидори.Терпение, казалось, было единственной добродетелью, которой ей часто не хватало.
Виконт надвинул на глаза край шляпы:
— Мы можем уйти немедленно. Но дороги за городом коварны, там много наёмников и бандитов.
— Мы справимся с этим, — сказала Мидори, касаясь рукой рукояти своего меча.
— Возможно. Но мы не сможем справиться с тем, что привлечём внимание, — пояснил виконт. — Когда мы высадимся на Альбион — у нас не будет никакой помощи. Нам придётся полагаться только  на себя — более, чем когда-либо.
Гиш почувствовал, как его ладони вспотели от нетерпения. Остров Альбион. Их миссия и опасность, связанная с ней, действительно начнутся, как только они выйдут на берег. однако его товарищей, похоже, это нисколько не беспокоило. На самом деле настроение мисс Мидори, казалось, значительно улучшилось от этих новостей.
— Тогда мне просто придётся положиться на вашу мудрость, виконт, — спокойно сказала она.
— Время имеет существенное значение, — сказал Вард. — Но и спешить тоже не стоит, это лишь приведёт к ненужному риску. Судя по новостям, которые я слышал, Реконкиста ещё не готова к решительному штурму Ньюкасла. Крепость по-прежнему будет стоять, а роялисты останутся в живых. Как минимум ещё некоторое время.
Мидори кивнула и больше ничего не сказала. Небо темнело, солнце садилось за горизонт. Но света всё ещё было достаточно, чтобы видеть, и в облаках впереди показалось нечто тёмное. Гиш прищурился, Мидори двинулась к носу корабля, запрыгнув на такелаж, несмотря на протесты экипажа. Тёмное сгущение появлялась из облаков, приобретая глубину и плотность, протягиваясь во все стороны так далеко, насколько мог видеть глаз.
Гиш облизнул пересохшие губы. Он никогда раньше не видел летающий континент, ни разу. Даже в тусклом свете у него не было слов, чтобы описать это. Это было похоже на край света — высокие скалы, окутанные бесконечной завесой тумана, стекающего вниз к морю. С этой точки зрения казалось, что Альбион не был парящим континентом, а скорее вершиной какого-то огромного плато.
Раздавались свистки и крики «земля!» от вперёдсмотрящих, капитан корабля выкрикивал приказы палубным рабочим, разворачивая корабль на север, чтобы они могли пройти по пологим низинам на подходе к Йорку.
— Мисс, мисс, вам нужно спуститься оттуда! — позвал он.  — Чёрт побери, девочка! Нам нужно развернуть паруса! Ты хочешь, чтобы тебя сбило?!
Спрыгнувшая Мидори заговорила так тихо, что Гишу пришлось напрячься, чтобы услышать.
— Вот мы и здесь. Не так ли?
— Действительно,  — сказал виконт Вард. — Альбион. Белый остров.

+3

184

Paganell 8-) написал(а):

— Мисс* Мидори, пожалуйста, примите мои извинения. кажется, я был немного каблуком. —  неловко произнёс Гиш. Ему было весьма непривычно признавать вину.
I've been a bit of a heel it seems

Мне не встречалось, но побегал по определениям "(самовлюбленный) мудак" больше всего подходит. "a contemptible person : a person who is self-centered or untrustworthy" - в общем "плохой человек в смысле самовлюбленности или ненадежный".

Paganell 8-) написал(а):

Лица Гиша омрачилось, казалось, что он действительно был обнаружен, и вместе с этим пришла волна замешательства.
it seemed he really was found out

"Его просчитали" подходит конечно не очень, но лучше определяется смысл. Или "заглянули в душу". В общем ему показалось, что запах его не-физического дерьмеца был унюхан.

И да, скорей не "казалось" "похоже". В смысле "похоже его запалили" или что-то в это роде. То есть не Гиша глючит после фразы, а он считает, что Мидори его просчитала.

+1

185

al103
Спасибо!

Бечено на "Фикбуке":
https://ficbook.net/readfic/10993572/28717262

0

186

Свернутый текст

The town of Wallsend had once been exactly what its name implied. In an earlier era, the route to Newcastle had been fortified by an outer wall stretching in a rough semi circle almost ten leagues from the port, turning the entire peninsula into a sort of immense fortress keeping out the marauders and savage war bands. Wallsend had originally been the site of a 'league fort' constructed along the wall to provide housing for the garrison, anchoring the northernmost end of the peninsula on which Newcastle stood. But that had been long ago.

As the Kingdom of Albion had gradually become more tightly unified and siege technology improved, the wall had become obsolete and unnecessary. It had been gradually dismantled, its stones becoming the building material for a trio of outer fortifications that ringed Newcastle proper. An attacker would have been forced to reduce these castles in turn or else risk harassment from the rear while moving on to siege the city itself.

The castles too had fallen by the wayside with time. Two had been completely demolished in previous conflicts and uprisings. Their high stone walls built to resist trebuchet and ballista had been no match for cannon. They lived on now in Newcastle's modern fortifications, supplemented with brick to absorb the impact of cannon shot. Ironically, the advent of cannons had also sparred the last castle, after a fashion.

Gunpowder had first been brought to the continent by traders from Rhub Al Khali. The recipe for producing the most effective mixtures, the exact ratio of sulfur, to saltpeter, to charcoal, and the optimal size and shape of the powder grains, had all been a closely held secret for a time, but only a time. The Kingdoms of Halkegenia had seen the utility of gunpowder for themselves and had wasted little time in replicating the far eastern Kingdom's advanced weapons. In concert with magic, it was a powerful new tool for siege and naval warfare. In fact, it had been the advent of shipboard cannons that had spurred confidence for the second to last crusade.

A modern war demanded large quantities of gunpowder. More than could readily be produced by an army in the field, making its manufacture, storage, and transport essential to a campaign. Gunpowder production was dangerous, requiring skill to prevent sparking while producing a high quality product that would ignite reliably and with a degree of consistency in power to be made useful in gunnery. An accident in production could not be allowed to spread or a whole powder mill could be destroyed in a matter of moments.

The Castle at Wallsend had found new life, its walls reinforced with fire wards and turned to the task of holding destructive forces in rather than weathering them from without. The stone of its keep and turrets had been recycled to construct the mill buildings, and its dungeons and cellars had been converted into powder storage.

Despite all that, it was still a castle, built to keep people out. Getting in undetected would not be easy. Not for normal humans anyways. Fortunately, they weren't normal. It was questionable whether half of them were even human. In the dimness it was impossible to tell the mages from the Faeries, all were garbed in deep blue cloaks meant to conceal them and break up their profiles in the dark of the night.

Slipping free from Newcastle had proven half the challenge. The Rebel forces had the city encircled just outside of cannon range, but they were reluctant to approach the fortress walls as long as the Royalists could still use their own cannons. Newcastle had been a Naval Port and there had been ample cannon shot stocked before the siege had started. In fact, the only thing they were short on was gunpowder.

Moving through the ruins of the city under the cover of twilight, they had made use of an old underground canal to make their way out into the marshland beyond the siege. From there, their small group of trained mages and blooded Fae had managed to slip away without being spotted. But there had still been close calls. The Rebel patrols might have been unwilling to approach the Fortress, but they were diligent in their sweeps of the surrounding countryside.

The journey to Wallsend had taken the better part of an hour on foot. The Faeries had natural speed and endurance while the mages utilized a wind speed buff to keep pace, allowing them to make good time even over broken ground. They had arrived at the edge of the forest overlooking the town and its attendant castle just as the sun completely set.

The castle wasn't very big. A squarish set of walls surrounding an inner courtyard and rectangular keep. Even in its prime it would only have been able to house a small contingent. And by now, with its outer walls partially dismantled and much of the interior taken up by storage and the milling equipment, there wasn't much space left for accommodations. The responsibility for housing the local garrison had been transferred to a more modern Fort built on the far side of the town.

Asuna blinked, feeling her vision returning to normal with a slight sense of disorientation, like she'd been starring at a computer monitor for a bit too long. At her side, Prince Wales lowered his spy glass.

"No sign of extra dragon patrols." The Prince observed. "It is as we expected. The Rebels have grown complacent."

"Yeah, well, I'd probably be pretty complacent too if I knew all my enemies were bottled up or dead." Caramella whispered at Asuna's side.

"Don't get too confident." Asuna warned, recalling the information that had been given to her by Wales' subordinates. "The troops here at Wallsend are front line forces."

"And traitors to King and Country!" The young mage knight Lucane spat at the ground at his feet.

"That may be." Wales agreed. "But this is not the time for vengeance. Ending the lives of traitors is not our goal tonight." The Prince's eyes narrowed. "Am I understood Lucane?"

The Knight placed a hand to the hilt of his sword-wand. "Of course, my Prince." He said reluctantly.

"Good." Wales said. "Now then. The castle only has a light garrison. Most will be quartered in the new Fort. If the castle guards are alerted we may still be able to complete our mission, but if they alert the Fort . . . That cannot be allowed."

There would be killing tonight. Guards would have to be taken by surprise and eliminated before they could sound the alarm. Cold blooded murder. But that wasn't what they were here for. Asuna looked over her shoulder. There were twenty four of them in total. Twelve Faeries and twelve of the Royalists' surviving Mages. All of the Faeries had seen battle and all of the mages were of at least line class.

"Lady Asuna, take Lydel and his men with you." Wales said to Asuna. Though they had planned the mission together. Once the operation had begun, there could be only one leader. Asuna and the other Faeries had agreed to subordinate themselves under the Prince for the duration. Wales turned to a sullen looking mage who's clothing was festooned in small pouches. "Lydel, take your men, go with Lady Asuna and destroy the stores as we planned. The rest of you, with me."

"Yes Sir." Lydel nodded softly.

The mage and three of his fellows came to stand at Asuna's side. Lydel and the others were 'sappers', combat engineers. Their job on this mission was to make sure that the powder stores were completely destroyed, and the mill along with them. The task of protecting the sappers while they worked had been left to Asuna and three of the other Knights of Blood, Caramella, Ivan and Shio. The rest would go with Wales. There task was two fold, to eliminate the patrolling guards and any unexpected arrivals, and see to the mill's stocks of sulfure.

"Lydel, Bartholomew, Lucane. Start your time pieces now. We have seventy minutes to complete our tasks and return here." The gathered mages each removed a hefty pocket watch and did as instructed. The watches apparently weren't very accurate, but they could at least be expected to keep reasonable time for a little over an hour.

"Good luck, Kino." Caramella gave her partner a wave as she followed after Asuna.

Sweeping in from the forest, moving in a crouch through the grass, the walls of the old castle, the powder mill, rose up above them. It was a dark and almost moonless night. They would be almost invisible, but the guards would also be on high alert for any suspicious signs. This was the most dangerous part of the mission. Before they were inside the walls. The guards had the high ground and could sound an alert that would be heard by the main garrison forces stationed on the opposite side of the town. The only advantage they had was the element of surprise.

Город Уоллсенд* (“Дальняя стена”?) когда-то был именно тем, что подразумевает его название. Раньше окрестности Ньюкасла был укреплёны внешней стеной, простирающейся полукругом почти в десяти лигах от порта, превращая весь полуостров в своего рода огромную крепость, защищающую от мародеров и боевых отрядов дикарей. Изначально на месте Уоллсенда располагался самый севсерный из фортов, построенных вдоль стены для обеспечения жильем гарнизона. Но это было давно.
По мере того, как Королевство Альбион постепенно становилось все более сплочёным, а технологии осады улучшались, стена устарела и стала ненужной. Её постепенно разобрали, а камни стали строительным материалом для трёх внешних укреплений, окружавших собственно Ньюкасл. Злоумышленникам пришлось бы брать эти замки, чтобы не рисковать опасностью с тыла при осаде самого города.
Замки тоже со временем отошли на второй план. Два из них были полностью разрушены во время различных конфликтов и восстаний. Их высокие каменные стены, построенные для защиты от требушетов и баллист, не могли устоять перед пушками. Теперь древние камни легли в основание современных укреплений Ньюкасла, дополненные кирпичом, чтобы поглотить удар пушечного выстрела. По иронии судьбы, появление пушек в какой-то мере сохранило последний замок.
Порох впервые был доставлен на континент торговцами из Руб-эль-Хали. Рецепт производства наиболее эффективных смесей, точное соотношение серы, селитры и древесного угля, а также оптимальный размер и форма зёрен какое-то время держались в секрете, но не долго. Королевства Халкегении увидели полезность пороха и не потратили много времени на копирование передового оружия дальневосточных королевств. В сочетании с магией это был новый мощный инструмент для осады и морской войны. Фактически, именно появление корабельных пушек позволило начать предпоследний крестовый поход.
Современная война требовала большого количества пороха. Больше, чем могло бы быть легко в полевых условиях, что потребовало создания технологий массового производства, хранения и доставки. Производство пороха, в свою очередь, потребовало способы предотвратить опасность, вызванную работой с легковоспламеняемым и крайне разрушительным веществом.
Замок в Уоллсенде обрёл новую жизнь, его стены были укреплены противопожарными системами, и теперь его задача заключалась в сдерживании разрушительных сил, а не отражении их извне. Его каменный башни были перестроены в пороховые мельницы, а темницы и подвалы — в склады для пороха.
Несмотря на все это — это по прежнему был замок, построенный, чтобы не пускать людей внутрь. Остаться незамеченными будет непросто. Во всяком случае, для обычных людей. К счастью, они не были обычными. Было сомнительно, что половина из них вообще люди. В полумраке было невозможно отличить магов от фейри, все были одеты в тёмно-синие плащи, скрывающие их и искажающие их силуэты в темноте ночи.
Выскользнуть из «Ньюкасла» оказалось половиной проблемы. Силы повстанцев стояли слишком далеко, чтобы обстреливать город — они не хотели приближаться к крепостным стенам, пока роялисты могли использовать свои собственные пушки. Ньюкасл был военно-морским портом, и ещё до того, как началась осада, здесь было много орудийной пальбы. Фактически, единственное, чего не хватало осаждающим — это пороха.
Пройдя сквозь руины города под покровом сумерек, отряд воспользовался старым подземным ходом, выводящим к  болоту за линией осады. Оттуда их небольшой группе магов и фейри удалось ускользнуть незамеченными, хоть это было и нелегко. Патрули повстанцев, возможно, и не желали приближаться к крепости, но старательно прочёсывали окрестности.
Путь до Уолсенда занял больше часа пешком. Фейри обладали естественной скоростью и выносливостью, маги использовали заклинание “скорости ветра”, что позволило им выдать хороший темп даже на пересечённой местности. Они прибыли на опушку леса, откуда открывался вид на город и прилегающий к нему замок, как раз когда солнце полностью село.
Замок был не очень большим. Квадратные стены, окружающие внутренний двор и прямоугольную цитадель, даже в расцвете сил могли вместить лишь небольшой контингент. К настоящему времени, когда его внешние стены были частично демонтированы, а большая часть помещений занята складами и промышленным оборудованием, места для людей не осталось вообще. Ответственность за размещение местного гарнизона была передана более современному форту, построенному в дальнем конце города.
Асуна моргнула, чувствуя, как её зрение возвращается к норме с легким ощущением дезориентации — как будто она слишком долго смотрела на монитор компьютера. Рядом с ней Уэльс опустил подзорную трубу.
— Никаких признаков дополнительных драконьих патрулей, — заметил принц. — Как мы и ожидали. Повстанцы успокоились.
— Ну, наверное, я бы тоже стала довольно самодовольной, если бы знала, что все мои враги заперты или мертвы, — пробормотала Карамелла рядом с Асуной.
— Не будь слишком самоуверенной, — предупредила Асуна, вспомнив информацию, которую ей передали подчиненные Уэльса. — Войска здесь, в Уоллсенде, обладают достаточным боевым опытом
--- Изменники Короны и родины! — Молодой рыцарь-маг Люкан сплюнул.
— Возможно, — согласился принц. — Но сейчас не время для мести. Наша цель сегодня — вовсе не уничтожение предателей. —  Его глаза сузились. — Вы меня поняли, сэр Люкан?
Рыцарь положил руку на рукоять клинка-жезла.
— Конечно, мой принц, — произнёс он неохотно.
— Хорошо, — сказал Уэльс. — Итак. В замке есть только небольшой гарнизон. Большинство из них будет расквартировано в новом форте. Если его стража что-то заметит —  мы всё ещё сможем завершить нашу миссию, но если они предупредят завод… Этого нельзя допустить.
Сегодня вечером будут убийства. Охранники должны быть застигнуты врасплох и устранены, прежде чем они смогут забить тревогу. Хладнокровное убийство. Но они были здесь не для этого. Асуна оглянулась через плечо. Всего их было двадцать четыре. Двенадцать фейри и двенадцать выживших магов роялистов. Все фейри имели боевой опыт, и все маги были по крайней мере класса “линии”.
— Леди Асуна, возьмите с собой Лиделя и его людей, — приказа Уэльс Асуне. Хоть они и планировали миссию вместе, но когда операция началась — лидер мог быть только один. Асуна и другие фейри согласились на время подчиниться принцу. Уэльс повернулся к угрюмому магу, чья одежда была увешена небольшими мешочками. — Лидель, возьмите своих людей, идите с леди Асуной и уничтожьте склады, как мы планировали. Остальные со мной.
— Да сэр. —  Лидель кивнул.
Маг и трое его товарищей встали рядом с Асуной. Лидель и другие были сапёрами, подрывниками. Их задача заключалась в том, чтобы убедиться, что пороховые склады полностью разрушены, а вместе с ними и мельницы. Задача защиты сапёров, пока они работали, была возложена на ​​Асуну и трёх других “рыцарей крови” —  Карамеллу, Ивана и Шио. Остальные пойдут с Уэльсом. Их задача состояла из двух частей: уничтожить патрулирующих охранников и всех неожиданных прибывших, а также позаботиться о запасах серы на заводе.
— Лидель, Варфоломей, Люкан. Сверим часы. У нас есть семьдесят минут, чтобы завершить наши задачи и вернуться сюда.
Собравшиеся маги достали здоровенные карманные часы. Механизмы, по-видимому, не были слишком точными, но можно было ожидать, что они не дадут заметного расхождения в течение, как минимум, часа.
— Удачи, Кино. — Карамелла помахала напарнику, когда тот последовал за Асуной.
Когда они выскользнули из леса, двигаясь по траве на корточках, стены старого замка, перестроенного в пороховой завод, возвышались над ними. Ночь была тёмная и почти безлунная. Они были почти незаметны, но и охранники тоже были начеку, высматривая подозрительные признаки. Это была самая опасная часть миссии. Стража находилась на возвышенности и могла подать сигнал тревоги, который должен был быть услышан основными силами гарнизона, расположенными на противоположной стороне города. Единственное преимущество, которое у них было, — это элемент неожиданности

+1

187

Топонимы лучше не переводить.

0

188

Paganell 8-) написал(а):

Город Уоллсенд* (“Дальняя стена”?)

End тут в смысле "район", точнее даже "конец". Это как у нас разные концы в старых городах.

Но лучше не переводить да. Если переводить, то Пристенок или Защитный Конец наверное.

+1

189

permeakra
al103
Самоочевидно. НО! Далее идёт отсылка к значению топонима, так что сноска для неотягощённых знанием языка вероятного противника будет обязательно.

Естественно, в тексте я переводить ничего не собираюсь, даже обидно как-то от такого предположения. 8-(

0

190

Paganell 8-) написал(а):

НО! Далее идёт отсылка к значению топонима,

Если это так важно, то дословно оно переводится как "конец стен(ы)". И да, наиболее корректно будет его обозвать "пристенок"

+1


Вы здесь » NERV » Стартовый стол » Halkegenia Online v1.0